Početna Predstave Velika scena Бранислав Нушић ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Бранислав Нушић ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

4. premijera u sezoni 2013/14.

ADAPTACIJA I REŽIJA - VLADIMIR LAZIĆ

DRAMATURG - MILIVOJE MLAĐENOVIĆ

SCENOGRAF I KOSTIMOGRAF - VANjA POPOVIĆ

ASISTENT SCENOGRAFA - SOFIJA LUČIĆ

IZBOR MUZIKE - VLADIMIR LAZIĆ

KOREOGRAF - FERID KARAJICA

TEKST SONGOVA - MILIVOJE MLAĐENOVIĆ

LICA

AGATON - DUŠAN JAKIŠIĆ k.g.

SIMKA - DOJNA PETROVIĆ

TANASIJE - MIRĆA OMORAN

ADVOKAT - IVAN VUKOV k.g.

VIDA - MONIKA BOLDOVINA BUGLE

PROKA - IVAN ĐORĐEVIĆ

GINA - TAMARA TAMČI TOSKIĆ

SARKA - SONjA RADOSAVLjEVIĆ

TRIFUN - DRAGAN DžANKIĆ

MIĆA - SRĐAN RADIVOJEVIĆ

DANICA - JOVANA ANDREJEVIĆ k.g.

Sufler-inspicijent - Merima Ogrizović                                                     F O T O G R A F I J E

Predstava traje 70 minuta i nema pauzu          Premijera izvedena 5. maja 2014.

Od 25. novembra 2015. godine umesto preminulih glumaca Ivana Vukova i Mirća Omorana igraju Viktor Anđelić (advokat) i Jonel Kuđija (Tanasije).

■ ■ ■  ■ ■ ■   ■ ■ ■

Branislav Nušić (1864-1938)

U dvadesetoj godini napisao je prvu komediju, Narodni poslanik. Prva njegova izvedena komedija je Protekcija (1889), da bi se za njom, na sceni NP-a u Beogradu nizale premijere drugih njegovih scenskih dela: Narodni poslanik (1896), Prva parnica (1897), Knez Ivo od Semberije, Običan čovek, Tako je moralo biti, Šopenhauer, Ljiljan i Omorika (1900), Rastko Nemanjić, Pučina (1901), Pod starost, Naša deca, Greh za greh, U srpskoj kući (1903), Pod oblacima (1904), Svet (1906), Danak u krvi (1907), Hadži Loja (1908), Jesenja kiša, Iza božijih leđa (1909) i Put oko sveta (1911).

Godine 1908. organizovao je masovne demonstracije u Beogradu protiv austrougarske aneksije Bosne i Hercegovine. Intenzivno se bavio novinarstvom, sarađujući i neko vreme uređujući listove: «Samouprava», «Tribina», «Beogradske novine», «Dnevnik», «Straža», i dr. Sarađivao je u šaljivim listovima «Brka», «Ćosa», «Satira», «Telefon» i dr. Sa P. Marinkovićem, 1912, obnovio je časopis «Zvezda». Te godine učestvovao je u srpsko-bugarskom ratu, posle kojeg je postao okružni načelnik u Bitolju. Organizovao je srpsko pozorište u Skoplju, 1913. Sa srpskom vojskom 1915. odlazi na Krf. Od 1915-1918. živeo je kao emigrant u Italiji, Švajcarskoj i Francuskoj. Bolne utiske o velikoj narodnoj tragediji izneo je u knjizi Devetstopetnaesta (Beograd, 1921). Užasi rata ostavili su tragove i na njegovo dramsko stvaralaštvo: napisao je dramu Velika nedelja, prikazanu na sceni beogradskog NP-a, 1929. U posleratnom periodu napisao je i drame za koje se inspirisao istorijom Kneginja od Tribala, Tomaida i Nahod, koji je prikazan u Beogradu u NP-u 1923.

U poslednjem stvaralačkom periodu, od 1929, Nušić se vraća komediji, pa je do smrti, pored sitnijih šala i skečeva, napisao komedije: Gospođa ministarka (izvedena 1929), Predgovor (1930), Mister Dolar (1932), Beograd nekad i sad (1933), Ožalošćena porodica (1934), Ujež (1935), Dr (1936) i Pokojnik (1937). U njegovim rukopisima, posle smrti, pronađena je i nedovršena komedija Vlast, koja pokazuje izrazite satiričarske tendencije. Najveći scenski uspeh imale su njegove komedije: Gospođa ministarka, Ožalošćena porodica, Sumnjivo lice (1923), Narodni poslanik, Protekcija i Pokojnik.

U srpskoj komediografiji Nušić zauzima jedno od vrhunskih mesta. Nušićeva komedija sadrži elemente satire koji se često gube i rasplinjavaju u brojnim vodviljskim situacijama. Najčešće, objekt njegove satire je vlast ili pojedinci željni vlasti. Ali, Nušić se nije održao sve do novijeg vremena samo zbog tematske aktuelnosti svojih dela. Struktura njegovih komedija uvek je atraktivno građena, tako da mogu u punoj meri zaokupiti pažnju gledalaca, budući da su, mahom, na sredini između komedije intrige, komedije karaktera i komedije naravi. Ako je njegov komediografski rad na početku bio u znaku društvenih komedija (Protekcija, Narodni poslanik), u sledećem periodu njegova stvaranja dominantno mesto imaju vesele igre i komedije različite po tonu, ali sve u vanredno spretnoj kombinaciji elemenata komedije naravi i karaktera, uz znatne primese vodviljskih akcenata i razrešenja, koje tim delima daju izuzetnu efektnost, ali ih lišavaju satiričkih dejstava (Sumnjivo lice, Gospođa ministarka, Ožalošćena porodica, Dr, Beograd nekad i sad, Ujež, Mister dolar i dr.). Pisao je i drame za koje se inspirisao temama iz suvremenog građanskog života i istorije. Od njegovih drama najviše uspeha imale su Tako je moralo biti, Pučina, Svet i Iza božijih leđa (s temama iz građanskog života) i Knez Ivo od Semberije i tragedija Nahod (s temama iz istorijske prošlosti).

  ■ ■ ■   ■ ■ ■   ■ ■ ■

''Braćo i sestre, zar vi ne vidite da ovo nije familijarni sporazum i dogovor, nego pljačka''

                                                                                                                        Branislav Nušić

''...U Ožalošćenoj porodici komično se ostvaruje nizanjem situacija, pa se čini kao da prelistavamo nepoznati porodični album u kome su slike iz života porodice poredane hronološki, ali tako da svaka predstavlja zaustavljeni trenutak nekog važnog događaja.

Umjesto jedinstvenog centralnog zapleta, za koji se, kako kaže Gogolj, moraju da „vežu sva lica" u komadu, Nušić je montažom sekvenci ostvario drugi dio Gogoljeve maksime, „zahvatajući ono što uzbuđuje više ili manje sva lica" u komediji. I zato je Ožalošćena porodica najmanje komedija intrige a najviše komedija naravi. Slično Sterijinim Rodoljupcima, u kojima se javlja „grupni portret" lažnog rodoljublja, kad ono bitno što uzbuđuje sva lica, tako je i u Ožalošćenoj porodici pohlepa i pljačka osnovno pokretačko uzbuđenje porodice. I Sterija i Nušić nižu situacije, kao neku vrstu vizuelnih i dijaloških tabloa, i umjesto razvijanja intrige, oni razvijaju i variraju ovo osnovno i sveobuhvatno uzbuđenje.

Prelistavajući Nušićev porodični album, moguće je ispod svake slike situacije, ispisati određenu opisnu legendu, na primjer: ožalošćena porodica nakon sedmodnevnog parastosa, familijarna ogovaranja ili ko je ko u porodici, nepoznata i sumnjiva lica i njihova veza s pokojnikom, porodica razgleda kuću Mate Todorovića, porodično savjetovanje ili odluka o useljavanju, porodica osvaja kuću pokojnika, porodica počinje da pljačka pokojnikovo imanje, itd. Nizanjem ovih komičnih porodičnih tabloa, Nušić efektno pokazuje kako „hor pljačkaša" sve više zahvata opsesija pohlepe. Ovo osnovno uzbuđenje izjeda i razara „grupu" i doprinosi deformaciji i izvitoperenosti...''

                                                   (Josip Lešić Nušićev smijeh, Beograd, 1981, 61-66)

■ ■ ■  ■ ■ ■   ■ ■ ■

Odavno se Nušićeve komedije ne igraju kao ''komedije patrijarhalnog mentaliteta''. I ''Ožalošćena porodica'' ima satirični ton sa tragikomičnim prizvukom. U ovoj galeriji svadljivih grabljivaca groteskno izrasta iz kontrasta. Ovde se ''akcione grupe'' (termin Josipa Kulundžića) istosmernih namera, konkretizovanih kao ''hor ožalošćenih'' pretvaraju u ''hor pljačkaša''. Umesto žalosti, javlja se užasavajuća neosteljivost za bol drugih, umesto harmonične porodice - grabežljivi čopor, zverinjak. ''Ožalošćena porodica'' je realistička komedija u kojoj se realističko postpeneo izobličava da bi na kraju postalo smrtonosno apsurdno.

Naravno, modernom svetu, koje je nečuven po svojoj nakaznosti i izvitoperenosti, grotesknost ''Ožalošćene porodice'' odlično pristaje. Ona dobija dimenzije verovatnog i mogućeg, te se njena grotesknost doživljava kao reprodukcija stvarnosti u satiričnom ramu. Tako nastaje jedna žanrovski neuhvatljiva pozorišna tvorevina tokom koje gledalac ne zna da li bi se smejao ili plakao. Čovek se, čitajući pozorišno Nušića, danas pita: gde nestadoše oni tradicionalni ljudski ideali? Da li je moguće da smo se do te mere moralno izopačili? ''Ožalošćena porodica'' je surova priča o snu o sreći koji je zasnovan na ljudskoj nesreći, o ''izgubljenom raju'' koji počiva na tuđem paklu. Oko nas su pohlepnici takvog kova koji su spremni da, zarad svojih ciljeva ugase i kandilo na odru samrtnika, taj poslednji plamičak vere u večno trajnje ljudskog duha. Nušićevi tipovi jesu negacija porodice, najava odumiranja te osnovne ćelije društva. A tek kad pomislimo, koliko je mala razdaljina od ''vođe familije'' do vođe naroda, nije nam do smeha, u godini kada se obeležava vek i po najozbiljnijeg smehotvorca u srpskoj kulturi.

                                                                                                                           Milivoje Mlađenović

 
Danas je sreda, 26. jul 2017.

Online status

Imamo 51 gostiju na mreži