Početna Arhiva

Летећа трупа

Текст: Јован Стерија Поповић, Даница Николић Николић и Никола Завишић

Режија, светло, простор: Никола Завишић

Костими: Суна Кажић

Музика: Татјана Гердец Мрђа

Хорске нумере: Татјана Гердец Мрђа и Никола Завишиућ

Маска: Исидора Секулић

Асистенткиња редитеља Јована Божић

Технички асистент: Илија Момиров

Уметнички консултант: Миливоје Млађеновић

Просторни асистент и дизајн: Софија Лучић

Продуцент: Ђура Мрђа

ФОТОГРАФИЈЕ

 

ИГРАЈУ:

Срђан Радивојевић као СТЕРИЈА

Татјана Гердец Мрђа као МУЗА, СТЕРИЈИН АЂУТАНТ

Драган Џанкић као ВАСИЛИЈЕ ЏОМБА

Моника Болдовина Бугле као ПОРУМБИЦА ИМПУЛИТА

Мирћа Оморан као ПОРУМБЕЛ РАХАТ

Тамара Тамчи Тоскић као ЈОРДАНКА СТОЈКОВИЋ алиас БЕАТРИЋЕ

Дојна Петровић као ДРАГИЊА МИЛОШЕВ

Јована Андрејевић њена као МИЛИЦА МИЛОШЕВ

Иван Ђорђевић као АРСЕНИЈЕ ПРОТИЋ

Јована Божић као КАТАРИНА НОВИЧИЋ

Јелица Брестовац као  ДУШИЦА БОЖИЋ

Соња Радосављевић као ЗОРА ИЛИЋ

Премијера - Уторак, 10. фебруар 2015.      Велика сцена, 20 сати

Даница Николић Николић

ЛЕТЕЋА ТРУПА

Лета господњег 1856, игром крајње срећног случаја група људи се нађе на једном месту, сред пустаре војвођанске, а на заједничком задатку. Људи који делују покупљени с коца и конопца, а који су се јавили на проглас о оснивању летеће дилетантске трупе, треба да направе представу у славу Јована Стерије Поповића, коју ће сачинити вођа трупе, корпулентни Василије Џомба.

Та група људи, од којих је свако несрећан на свој начин, бива спојена у заједничкој несрећи. Усред те несреће они постају срећни, одбацујући своје маске, своје лажне биографије, обнажујући се коначно пред онима који их разумеју. Пратећи њихове дирљиве трансформације, стиче се утисак да један несрећан човек може постати срећан ако своју несрећу подели са неким ко је једнако или више несрећан. Јер једино такав човек, њему налик, то може да разуме.

Желели смо да неупокојени Стеријин дух, и сам нађе смирење. Стерија за живота, очито, никада није срео особу која је имала једнако несрећну биографију какву је он имао, нити је херојски ту биографију носио како је он то чинио, што је сигурно допринело његовој меланхоличној апатији, која га је обузимала у прекидима готово френетичног, а плодоносног рада.

И сама бестрагија у којој се трупа налази, и њихово отуђење од света, па и изгнанство, парадигма је садашњег тренутка, у коме смо сви једнако изгубљени, на ничијој земљи, а нисмо кадри да нађемо оне са којима бисмо своју несрећу поделили. Да јесмо, то би нас учинило не само племенитијима, него би ту несрећу и одагнало. Људи који се споје у несрећи на један људски начин, могу променити своје животне прилике.

Скидање слојева прљавшине  са човека, и допирање до оног доброг у њему, тражења те искре човечности, био је један од главних Стеријиних задатака. Стеријин апел на људе никада није био злонамеран нити је био осуђивачки, отуда и тај шаљив  тон у његовим комадима. Људи га вероватно нису чули на прави начин, чим су за све ове године наставили изнова и изнова да ускачу у опет исте ципеле, као да протока времена никада и није било.

Овај комад, створен Стерији у част, апел је неким новим људима, публици, у Стеријино, али и наше име, да ципеле промене, а несрећу пригрле. Да се отворе. Да признају. Да се покају, стварајући тиме плодно тле да постану бољи људи, који ће створити бољи нараштај, који се никада више неће осетити сам сред пусте бестрагије.

 

 

Никола Завишић

Заједнички лет по небу од блата

Покрет, мрак и промрзле руке

од ледене безгласне буке

што Летећу трупу прати.

Десиће се чудо,

„Па и време је“, оџвања глас у тами –

купа се у ослобођеној мисли –

„Али време и тако не постоји“

...

Једначина једног чина

остаће ништа – промуклог гласа тмина.

(Ода Летећој трупи, составила Душица блажић, песникиња и глумица)

Покушали смо да направимо један фиктиван свет, користећи таман онолико елемената реалности и документарности колико је довољно да стварност и факта постану инспирација за нову причу, непостојећу.

Трудили смо се да тај свет обојимо нашим животима и испричамо причу о заједништву у околностима беде и безнађа, вођени Стеријиним песмама и мислима записаним као предсловија познатим комедијама и „Роману без романа“.

Хтели смо да спојимо дух Стеријин са нашим дусима, а када смо се упустили на овај пут у војвођанску пустару, схватили смо да нема разлике: Стеријин дух је једнако жив данас, као што су и наши дуси, разлика је једино у телесности, али ни она неће предуго бити важна.

Ипак, за сто лета нас неће бити, али Стерије и даље хоће. Вечно се и вишеструко уписао својом муком, својим смехом и својим умом у нашу историју. Потпуно заслужено.

Моја жеља, као редитеља и сатворитеља овог весело-тужног позоришта, јесте да само још једном, али добро, чујемо познате Стеријине речи. И да мало о њима промислимо. Толико дугујемо господину Јовану Поповићу, сину оштроумне „Јуле Молерове“, коју је обожавао.

Јер, каже Јован Стерија Поповић:

„Наши су оцеви гори од дедова били, ми смо од њи, а наша деца јошт гора од нас. Ово напред поставивши, мојим пријатељма и непријатељма јавити имам да ме је мати, какоје видила у мени мушко дете, на књигописање определила, и ова је страст тако у мени укорењена да ме ни рђаво здравље, ни слабост очију, ни друга внешња притискивања од тога одвратити не могу.

Да ја до конца живота мога, или боље да кажем, док не ослепим, списатељ остајем, то је извесно, и читатељи нек се ни најмање не ужасну што претим да ћу и више књига издати.

Но положеније бо Србаља за сада је таково да, ако би се који искључително на књигописаније одважио, лако би (да не кажем "извесно") до нужде и хлеба жељкати дошао.“

И ми вама без обзира на све, предајемо нашу „Летећу трупу“, и ништа нас од тога одвратити не може!

 

Миливоје Млађеновић

 

„ИГРИ И ГЛУМИ СЕ ДАТ“

 „Она земља, која нема театра, држи се да је последња земља“,  тако говори Стеријина јунакиња у комедији „Београд некад и сад“, а као да говори  Стерија,  сада и овде. Зато је са Атанасијем Николићем, 1841. засновао „Театар на Ђумруку“ и од тада се рачуна почетак озбиљног позоришта у Србији. Јован Стерија Поповић, дакле, није дао да се земља Србија држи као последња земља, иако је, да се разумемо, сумњичав пред новим европским буђењем. И у „Театру на Ђумруку“ „не само што је дела за представе сочињавао него се трудио и позориштнике обучавати“, Стерији је смех педагошко средство, зато поручује: „Моје је лечити род“.  „Моје је намереније било такво дело написати које би читатеља разгалило и науку живљења придодало“. Он доживљава позориште као трибину и  као  политички фактор. И зато  пише за живу публику, понекад јој угађа, свесно: хвата хохштаплере у лажи, идентификује циције чије је  иметак религија,  снима славјаносербске песничке пришипетље, препознаје војвођанске ћифте- родољубце, језиве у својој истинитости фразерских националиста, подрепних мува, моралних бедника. Али тако делује док је млад, што је старији, то је горљивије озбиљан:

„док младост цвета,мисли нам траже

игри и глуми се дат

мој цвет већ прође, и озбиља каже

ствари озбиљне искат.

Попечитељ који је, самоподсмевајући се, своју функцију сводио на наставак ''ство“ успео је 1847.  да обнови позоришни живот позивањем једне добре путујуће трупе, глумачке дружине Николе Ђурковића које делује као „Позориште код Јелена“. Нема потребе да се подсећамо да су се из таквих дилетантских позоришних друштава развила путујућа, па потом стална позоришта. Али, онда је дошла Револуција 1848. и  пригушила живот овог позоришта: глумци су се вратили у Панчево, војним обавезама, а Стерија у Вршац. Онде хоће „хоће самост да га поједе ко рђа гвожђе“ па управо изгледа као „црнпурасти мали мршави господин“ како га описује  Јован Суботић кад га је срео у посети код вршачког владике. У осами вршачкој пресабира  Јован Стерија Поповић: „ако моје делце мало мозак осоли, ја ћу се радовати“, јер не верује у благодарност рода („ах, ово биље ретко сазрева у нас“) и зна коначан резултат: „ништа из ништа згрувано из даје све ништа“.

Међутим, Стерија и данас траје, и ту у свом граду  данас „подиже роду цену“. И то је, можда, његова једина успела „шпекулација“.

Attachments:
Download this file (Vrsac - Leteca trupa - Katalog.pdf)Каталог представе21651 Kb
 
Danas je sreda, 26. jul 2017.

Online status

Imamo 70 gostiju na mreži