Početna Predstave Velika scena Ј. С. Поповић КИР ЈАЊА

Ј. С. Поповић КИР ЈАЊА

Режија Горан Цветковић

Играју:

Кир Јања - Срђан Радивојевић
Јуца - Тамара Тамчи Тоскић
Катица - Јована Андрејевић
Мишић - Иван Ђорђевић
Петар - Драган Џанкић
Кир Дима - Јонел Куђија
 
Сценографија_ Софија Лучић
Сликарски радови: Ђура Павков
Костимограф: Сенка Ђорђевић
Композитор: Момир Цветковић
 
 
СТЕРИЈИН ТВРДИЦА КАО РЕНЕСАНСНА КОМЕДИЈА
Класично образовани Стерија, сигурно је био упознат са ренесансном комедијом у изворном облику. Јер у фабули и ликовима њјеговог ТВРДИЦЕ – КИР ЈАЊЕ лако се препознаје класична матрица блиска чак комедији дел арте. Ту је богати шкрти старац и његова кокетна млада жена, кћерка из првог брака, девојка за удају, ватрени удварач и времешни трговац коме је та кћер већ обећана. Тема је уобичајена за ренесансни театар – НОВАЦ..и то новац поменутог старца, богаташа, тврдице. Ту је још и сасвим нетипични, стари преварени слуга – понижени радник без наде и способности да се избори за своја права. И као и у свим комедијама ренесансе, ту све врца и од тврдичлука и превара, као и од еротике и похоте. АЛИ – Стерија је у једноставној сценској игри приказао сликовите детаље свог времена и своје Војводине – дела Аустроугарске царевине, у периоду раног капитализма. Лица су из трговачког слоја кој тек ступа на друштвену позорницу, па су још и припадници разних националних група које су историјске околности спојиле. У заврзлама које се плету око новца – његовог стицања и одржавања, губљења и добијања – главни и најдинамичнији је грчки трговац Кир Јања који попут ренесансног Панталонеа упада у проблеме због претеране страсти тврдичлука. Он је у страној средини животно преплашен, па му се новац, много новца који стиче и љубоморно чува – чини као нека лична заштита. Но његов тврдичлук прелази у болест. Али и сви други ликови имају страст везану за новац као циљ и смисао живота, но то им не умањује и страсти љубави, похоте, пожуде, прељубе....Да би остварили своје страсти ликови користе превару и насиље, лицемерје и подлости. Његов главни лукави опонент је представник власти – нотарош Мишић, што под лупу ставља и моралност државног апарата. Тако добијамо једну разиграну фреску страси и болести – слику и прилику и нашег времена. Остаје само да се добро забавимо уживајући у овој сценској сличици – снимку веселе игре људских порока, без којих би свет био мање занимљив.
 
Горан Цветковић
 
 
 
БИОГРАФИЈА  -   ГОРАН ЦВЕТКОВИЋ, Београд - 1950, редитељ – позориште и радио.
 
Дипломирао на Академији за позориште, филм, радио и ТВ у јуну 1974, у последњој класи проф. Вјекослава Афрића, и то са представом НА ДНУ Максима Горког. 
 
Још као студент, раних седамдесетих година прошлог века, режирао модерне представе у тада значајним алтернативним позориштима Београда 
 
Режирао током протеклих тридесетак година у Српском народном Позоришту - Нови Сад, (као стално запослен од 1976. до 1981.), Крушевачком позоришту, Народном позоришту – Непсзинхаз - Суботица, у Алексинцу, Будимпешти и у Београду – на српском, мађарском, пољском и енглеском језику.
 
Био један од оснивача и редитеља у Ауторској радионици РАСКОРАК која је, састављена од значајних аутора свих уметности, независно, али врло друштвено ангажовано, радила три године - од 1982. до 1984.
 
Од 1981. стално запослен у Радио Београду – најпре у Дечјој редакцији - а од 1986. на Другом програму, као редитељ и аутор документарних емисија. Режирао приличан број радио драма.
 
У међувремену – од 1991. до 2004. са прекидима - ради као редитељ, педагог и уметнички директор у Академском позоришту, Београд, где је режирао двадесетак представа модерног и друштвено критичког позоришта.  Као педагог повремено ради и у неким приватним школама глуме. Учио глуми ђаке, наставнике, професоре и студенте .Од 1997 - 99. био је уметнички директор и селектор Међународног фестивала алтернативног позоришта у Београду – БРАМС. Био је члан интернационалног жирија на Фестивалу АРЕНА 07. – Ерланген. Три године био селектор Јоаким-интерфеста у Крагујевцу – од 2012 до 2014.
 
Са ауторским представама учествовао на алтернативним Фестивалима у Француској, Немачкој, Чешкој и Пољској.
 
До 1. децембра 2015. године радио је као уредник за позориште на Радију Београд 2, а од 2002. непрестано је и стални позоришни критичар. У октобру 2011, код издавача РТС, објавио књигу изабраних критика – ГОДИНЕ ГНЕВА  - ХРОНИКА – 2002 – 2009. У јуну 2016. код издавача МОСТ-АРТ, објавио књигу изабраних критика ТЕАТАР И ДРУШТВЕНО БИЋЕ у два тома.
 
Сада је пензионер, редитељ и самостални критичар.
 
 
 
Danas je utorak, 25. april 2017.