Početna Aktuelno Још једна успешна премијера у Народном позоришту "Стерија"

Још једна успешна премијера у Народном позоришту "Стерија"

"Виктимолошка прича" Леона Ковкеа у режзији Фуада Табучића у извођењу младих вршачких глумица Неде Грубише и Јоване Андрејевић премијерно је изведена 15. децембра 2016. на Малој сцени "Томислав Пејчић" као 7. премијера Народног позоришта "Стерија"  у 2016. и као најава даљих корака у репертоарској политици вршачког театра који ће у 2017. покушати да савременом домаћем драмском писцу обезбеди више пажње и простора него што је то било до сада. Леон Ковке псеудоним је Момчила Ковачевића, нашег драмског писца старе гарде чији су текстови, иако и данас веома актуелни, највише били играни 80/тих година XX века.

"Идеја да се његова “Виктимолошка прича” стави на нас репертоар  вишеструко је мотивисана - жеља да се публици представе нова глумачка имена вршачке сцене и због тога је рад на пројекту био пропраћен слоганом "Шанса за младе", жеља да се вршачкој младој  публици представи мање познато драмско име и савремени текст изузетне актуелности и жеља да се као институција отворимо са стране друштвене одговорности и проговоримо о темама о којима се пуно зна, а  мало говори" истиче Иван Ђорђевић, директор НП "Стерија". Централна тема комада јесте насиље као такво и један од његових најраспрострањенијих деривата на нашим просторима - н а с и љ е  над  ж е н а м а   у  неколико понуђених форми - насиље у продици, насиље у школи, вршњачко насиље, насиље у образовању, насиље на улици, вербално и психичко насиље, насиље занемаривањем и игнорисањем... Писац се кроз текст и његову структуру враћа психоанализи, завирује дубоко и студиозно у понуђене женске  ликове ове дуодраме, понирући у све сегменте њиховог бића. "Случајност" у којој се на малом простору сретну две наизглед потпуно различите младе жене открива низ појединости из њихових потпуно промашених живота и суочава нас са чињеницом да у систему који жену третира као објекат, а не субјекат свог живота, мали број жена заправо бива поштеђен недаћа са којима наше јунакиње, Маја (Јована Андрејевић) и Ненси (Неда Грубиша) живе. Оне нису усамљени случајеви који причају готово немогуће животне приче - то су девојке из нашег окружења.

 Редитељ је искористио максимум драматуршког потенцијала комада и не нарушавајући његову структуру, изворни текст и  ставио га у  нови оквир - оквир медија који доминирају нашим животима, а који у исто време уредно и систематично пропагирају насиље о коме је реч. Представа је по својој естетици амбијентална - игра се за највише 60 гледалца на малој сцени у равни са публиком која је симетрично постављена са обе стране играјућег простора. Публика очи у очи, у исто време суочена са темом која мало кога оставља равнодушним, све време је заједно са извођачким чином под константним је видео надзором. Слика коју бележи камера пројектује се на видео зиду и веома подсећа на већину talk show емисија које доминирају наšом медијском сценом, а које своју популарност најчешће користе да пропагирају антивредности. Слика публике у исто време представља слику и прилику друштва које је само неми сведок свеприсутног насиља.

Представа ће имати свој даљи живот и кроз мисију едукације младе публике након представа, током којих ће имати прилику да размењују искуства са извођачима овог изузетно захтевног и упечатљивог  комада и уче  да препознају насиље у што већем броју форми.

 
Danas je četvrtak, 25. maj 2017.